Hvala svima i vama lično na čestitkama. Ja sam srećan što sam doživeo stotu godinu – kaže za Nova.rs velikan našeg džeza Vojislav Bubiša Simić, koji čitav dan danas proslavlja 100. rođendan.
Upitan da li je sanjao da će doživeti stotu, legendarni kompozitor, aranžer i dirigent skromno nam kaže:
– Nisam, nisam nikako kao mlad sanjao da ću doživeti sto godina. Ma, kakvi…
A na pitanje kako se oseća kao čovek star jedan pun vek, odgovorio je Vojislav Bubiša Simić opet kratko:
– Osećam se vrlo srećnim i zadovoljnim!
Posle današnje proslave Bubiša će imati još jednu – i to sutra. Ali, radnu… Naime, u Mts dvorani u 20 časova biće održan koncert „Srećan 100. rođendan Bubiša – Big Bend RTS“, koji će direktno biti prenošen i na Drugom programu RTS-a. Big Bend Radio-televizije Srbije uz šefa-dirigenta Stjepka Guta slavi 100. rođendan velikana srpskog džeza – Vojislava Bubiše Simića, koji je uvek isticao: „Živite, uživajte u životu i onome što radite i budite živahni!
Na koncertu će biti izvedene neke od najpoznatijih kompozicija i aranžmana Simića, kao što su „Pozdrav Kauntu Bejziju“, „Povratak“, „Vals za Andreu“, „Milkina kuća“, „Velika čočečka igra“…
A na pitanje da li se spremio za sutrašnji koncert, i da li jedva čeka da ponovo uzme dirigentsku palicu u ruke kaže:
– Spreman sam, kako nisam. Apsolutno jesam!
Vojislav Bubiša Simić rođen je 18. marta 1924. godine u Beogradu. Kompoziciju je studirao na Muzičkoj akademiji, kod Stanojla Rajičića i dirigovanje kod Predraga Miloševića, u čijim je klasama i diplomirao.
Već 1946. osnovao je amaterski džez orkestar „Dinamo“, koji je bio prvi big bend ansambl u Srbiji. A dve godine kasnije započinje saradnju sa Zabavnim orkestrom Radio Beograda.
Od 1953. godine počinje da radi kao dirigent Džez orkestra Radio televizije Beograd, na čijem čelu je bio sve do penzionisanja, 1985. Sa ovim orkestrom proputovao je celu Evropu. A 1960. godine na francuskom džez festivalu u Žuan le Penu dobio je prvu nagradu za kompoziciju „Pozdrav Kauntu Bejziju“ u kategoriji big bendova.
Više od 40 godina bio je i gost dirigent Pozorišta na Terazijama. Često je nastupao sa Simfonijskim orkestrom JNA. Od 1986. do 1992. vodio je seniorski hor KUD „Branko Krsmanović“. Komponovao je muziku različitih žanrova: dečju, horsku, zabavnu, džez i simfonijsku, pa primenjenu, a jedan je od začetnika etno-džeza u srpskoj muzici.
Dobitnik je velikog broja nagrada, među kojima su Zlatni beočug, Nagrada za životno delo džez festivala Nišvil, Orden rada sa zlatnim vencem, Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima i Oktobarska nagrada grada Beograda.
U devetoj deceniji života oprobao se i kao publicista, pa je 2005. objavio knjigu „Susreti i sećanja“, a potom i „Veselo putovanje“, pa „Sentimentalno putovanje“ i „Neispričane priče“.
Kada je potpisnica ovih redova uoči 97. rođendana posetila Bubišu Simića u njegovom domu na Konjarniku komentarisao je tad legendarni džezer kako mu je „mnogo godina“, dodavši:
– Ali, dobro se držim. Ne znam nijednog mog vršnjaka koji je sposoban da živi i govori – priznao mi je tad Bubiša, a onda „zavrteo“ gotovo jednovekovnu životnu priču, govoreći o porodici, ratu, počecima u džezu, kompozicijama, susretima sa Djukom Elingtonom, Kauntom Bejzijem, Dizijem Gilespijem, Majlsom Dejvisom, Džozefinom Bejker…
NovostiPlus.info )