Pripremajući se u Londonu za 90-minutni monolog o Mariji Stjuart, Izabel Iper, francuska glumica, govori o karijeri i o “elektricitetu i energiji” pozornice koja joj ne dozvoljava da stane ni u svojoj 71. godini.
Opisujući rad u pozorištu i izvedbu u Londonu pod režijom Roberta Vilsona, Izabel Iper ističe da je izlazak pred stotine ljudi uvijek težak, nepredvidiv, ali i divan.
– Sve se kreće od užasa do sjaja. Sjaj dolazi brzo, ali sam početak rada i premijera uvijek graniče sa užasom. Predstava ne govori samo o tragičnoj priči Marije Stjuart, već priziva njen duh. Iako sam sama na sceni, nisam usamljena jer sam duboko ispunjena mentalno, emotivno i duhovno. Vilson mi je genije, jedan od najvećih. Volim što u potpunosti diktira šta želi. Uvijek je sve pripremljeno, ništa nije improvizovano. Radim ono što se od mene traži, što mi daje veliku slobodu. Iako je veoma precizan, osjećam se potpuno slobodno, a sloboda mi je najvažnija – kaže slavna glumica za „Gardijan“.
Na ovogodišnjem Berlinalu, reditelj njenog novog filma „A Traveler’s Needs“ Hong Sangsu osvojio je Srebrnog medvjeda. Iper je samo za tu priliku, uprkos gustom rasporedu u pozorištima i na filmu, našla vremena da doleti na 24 sata i „uradi sve što može za njega“:
– Hong je poseban. Za poslednja dva filma bilo je angažovano možda šest ili sedam ljudi. Sada samo troje. On radi sve sam – kameru, osvjetljenje… On je genije. Jezik njegovih filmova je sofisticiran i pametan. Sve je promišljeno i to je sjajno!
Na pitanje koju ulogu bi voljela da igra, a da se potpuno razlikuje od svega dosad, odgovara sa osmijehom: „Marvelovu, zašto da ne!“:
– Bilo bi mi drago raditi žanrovski film. Možda je lijepo biti negativac – pravi negativac, a ne negativac u većini filmova koje radim koji imaju dobar razlog da budu takvi.
Iako ima 71 godinu, Iper ne pokazuje znakove usporavanja.
– Ne osjećam da radim, to je suštinska stvar. Naravno, to je posao. Ali, posao za mnoge ljude je nešto sasvim drugačije. Ponekad, nažalost, od njega zavisi da li ćete preživjeti, što može biti veoma teško. Možete provesti život radeći nešto što ne volite. Ali, u mom slučaju, imam ogromnu privilegiju da radim nešto što volim. Zato to ne mogu nazvati radom. To je nešto sasvim drugačije!
NovostiPlus.info )
