Kada sam bio mlad pisac, pročitao sam “Na Drini ćuprija” i ta knjiga mi je mnogo značila, jer mi je Ivo Andrić njome poručio da i Evropljani danas mogu stvarati remek-dela kao nekad u 19. vijeku. Nobenovac Andrić mi je dao vetar u leđa kada je literatura iz Južne i Severne Amerike bila u ekspanziji, kaže Sandro Veronezi, jedan od najčitanijih pisaca u Italiji, za Nova.rs.
Ovog mjeseca saznaćemo novog laureata „Velike nagrade Ivo Andrić“, koju je prošle godine u Andrićgradu Veroneziju uručio reditelj Emir Kusturica. Taj događaj, kako u razgovoru za naš portal priča slavni italijanski pisac, pamti kao duboko emotivan i posebno značajan u njegovom životu.
– Andrić je jedan od mojih najomiljenijih evropskih književnika. Čitao sam ga u mladosti i vraćao mu se toliko puta. Mnogo mi je značio. Svaku nagradu kojom se priznaje moj trud i rad cenim, ali ova, koju sam dobio iz ruku Emira Kusturice, u Višegradu, nešto je zaista magično za mene. Bilo je to više od zadovoljstva i zahvalnosti, jaka emocija koju ću pamtiti zauvijek – seća se književnik iz Firence, ističući da mu je Andrić, među vrlo malo drugih pisaca, pokazao put da i Evropljani mogu biti ponovo veliki i čitani.
Što dalje od Berluskonija
Sandro Veronezi, autor nagrađivanih dela „Tihi haos“ i „Kolibri“, danas spada u najčitanije evropske pisce i jedan je od čelnih ljudi najcenjenije izdavačke kuće u Italiji „La nave di Teseo“, koju je osnovao veliki Umberto Eko.
– Trebalo je proći turbulentan put da bih bio na mestu na kojem sam danas. Vratimo se u devedesete, kada sam objavljivao svoje knjige u čuvenoj kući „Montadori“. Bila je to najveća izdavačka kuća, a ja tek mlad autor. Ali, perspektiva mi je bila dobra, jer je to bila glavna kuća u Italiji. Imali su odlične urednike, ali desilo se da je Silvio Berluskoni preuzeo ceo posao. Pokazaće se, doduše 15 godina kasnije, da je to sve bila velika prevara. Meni je i u tom trenutku bilo jasno da tu nešto nije čisto. Zato sam vrlo brzo napustio „Montadori“, jer nisam želio da imam veze sa ličnim interesima Berluskonija, koji je tada postao i premijer – evocira uspomene Veronezi.
U to vrijeme morao je početi od nule u izdavačkoj kući „Bompiani“, koju je osnovao Umberto Eko. I desilo se „prijateljstvo za ceo život“!
– Konačno sam bio zadovoljan i na pravom mjestu. Ali, avaj! Godine 2014. spojile su se kuće „Bompiani“ i „Montadori“, tako da smo ponovo bili pod Silviom Berluskonijem. Nisam želio da ostanem na mestu u kom „kruži“ novac Berluskonija i još treba da uđe u moje džepove.
Zajedno sa Umbertom Ekom i drugim autorima odlučio je da osnuje novu izdavačku kuću. Naziv „La nave di Teseo“ je dao Umberto Eko po mitu o Tezejevom brodu, a u početku je, prema riječima Veronezija, „cela stvar delovala veoma ludo“.
– Svi moji prijatelji su mi savetovali da to ne radim, da nije dobra ideja osnovati novu izdavačku kuću usred krize zbog interneta, sve manjeg interesovanja za čitanje… Niko nam nije vjerovao. Ali, Umberto jeste. I ja sam vjerovao njemu!
Junački podvig Eka
Nažalost, vrlo brzo, 19. februara 2016. godine slavni Umberto Eko je preminuo.
– Niko nije znao da je bio ozbiljno bolestan. Krio je to kako ne bismo brinuli. Tek kada nas je napustio, saznao sam za njegov junački podvig kojim nas je zauvijek zadužio. Naime, saznavši da je na samrti, Umberto je uložio dva miliona eura u naš projekat. Ostavio je nasleđe, ne samo svom sinu, nego i celoj zemlji jer je danas „La nave di Teseo“ najbogatija i najuspješnija izdavačka kuća u Italiji. Eko je odlučio da, prije nego što nas napusti, učini nešto tako velikodušno i prijateljski za sve. To mu niko nikada neće zaboraviti!
Sećajući se svog prijatelja, Veronezi nastavlja uz setni uzdah:
– Sećam se kako je u ruci držao njegov podnevni viski kao i uvek, smešeći se šeretski. Znao je da odlazi i započeo je svoju poslednju avanturu, a mi nismo ni slutili. Danas sam tako ponosan što sam bio dio njegovih ideja, želja i na kraju požrtvovanja. Sve i da nije uspjelo, bio bih ponosan. Opstali smo u trenutku kada niko nije vjerovao u nas. Na kraju je to ostala priča o jednom prijateljstvu i povjerenju – iskren je pisac.
Veliko prijateljstvo Veronezi je ostvario i sa rediteljem Edoardom de Angelisom radeći na knjizi i filmu „Komandante“, koji je prošle godine otvorio Venecijanski festival, a bio je prikazan i na Kustendorfu, na kojem su obojica autora bila počasni gosti.
– To je priča o čovjeku Salvatoreu Todoru, koji je tokom Drugog svjetskog rata komandovao podmornicom Italijanske kraljevske mornarice. Kada su tokom kratke bitke potopili belgijski brod, komandant donosi neočekivanu odluku – da spasi 26 preživjelih iz vode i ogluši se o nacistička pravila.
Sama tema je „škakljiva“, ali je, u trenutku kada su počeli na njoj da rade, bila „priča iz prošlosti“. Nažalost, život ih je vrlo brzo demantovao.
– Dok smo radili scenario o tom užasnom periodu Drugog svjetsk
Izvor: ( nova.rs / NovostiPlus.info )
