Bila je talentovana, avangardna, autentična, beskompromisna, obožavana, osporavana, zabranjivana i proganjana… Rušila je tabue, pomerala granice i postavljala standarde, te svojim delom neprocenjivo doprinela istoriji beogradskog rokenrola.
Ikona beogradskog „novog talasa“, pevačica, muzičarka i multimedijalna umetnica Aleksandra Slađana Milošević (69) preminula je u Beogradu, nakon kraće i teške bolesti. Za sobom je ostavila neizbrisiv trag u pop kulturi i istoriji avangardnog Beograda 70-ih i 80-ih godina prošlog veka.
Tokom muzičke karijere, koja je bezmalo trajala pola veka, Slađana je prošla kroz sve muzičke žanrove, od popa, preko panka i nju vejva, do džeza i hard-roka, a svojom avangardnom pojavom, koju je krasila neverovatna moć transformacije, neprekidno je izazivala pažnju celokupne javnosti.
Rođena na Dedinju, muzikom je počela da se bavi još u ranom detinjstvu. Posedovala je klasično muzičko obrazovanje i svirala violinu, neretko i na svojim albumima, koje je autorski mahom potpisivala.
Prvi singlovi i album
U žižu javnosti dospeva 1977. godine, kada je PGP RTB objavio njenu prvu „singlicu“ sa hit pesmom „Au, au“. Te godine pojavljuje se i kao gost na koncertu „Bijelog dugmeta“ kod Hajdučke česme i gotovo preko noći stiče široku popularnost. Atraktivan (ali ne i vulgaran) izgled nesumnjivo je bio njen zaštitni znak, posebno u trenutku kada je još atraktivnijim tekstovima i javnim nastupima počela da ruši tabue i kida stege kojima su godinama unazad bile okovane generacije „neiskvarene socijalističke omladine“.
Njen potencijal, istina više finansijski, nego kulturno-umetnički, prepoznali su odmah i čelnici PGB RTB, koji su posle „Au, au“ izbacili još dve Slađanine singlice sa novim pesmama, čije je „provokacije“ potpisala tadašnja hit-mejkerka u povoju – Marina Tucaković.
„Ja sam, seksi dama/I sve sad mogu sama/Ja sam seksi dama/Šta kažete na to svi/Šta kažeš mama ti?“ bio je refren pesme koja je odmah bila zabranjena na nekoliko radio-stanica, dok se spot, u kom se Slađana pevajući šeta posred Terazija, „stidljivo“ i krišom prikazivao na televiziji.
Već sledeće godine, Slađana je otpevala pesmu „Imam sve“, čuvenog Zorana Simjanovića, a koja se našla na saundtreku iz kultnog filma „Nacionalna klasa“. Nekoliko meseci kasnije ušla je u studio da snimi svoj prvi LP „Gorim od želje da ubijem noć“, na kom je okupila veliki broj saradnika, već afirmisanih autora i muzičara. Pesme koje se nalaze na albumu, gotovo da nisu imale nikakve veze sa onim što je Slađana prethodno snimila, a kao vanvremenski hit izdvojio se „Amsterdam“.
Žanrovsku promenu pratila je i promena imidža, a disko šljokice, afro-frizure i trikoe, zamenio je kompletno pank-luk. Ovim albumom, Slađana je uspešno srušila predrasude da je „Seksi dama“ vrhunac njenih mogućnosti i poručila da se nalazi na samom počeku svog umetničkog zamaha.
„Neutral design“
Početak osamdesetih godina i ere elektronske muzike dočekala je kao jedna od najpopularnijih pevačica tog doba, obilazila je celu bivšu državu, a gde god bi se pojavila, izazivala je potpunu histeriju, koja je umela da preraste i u incidente. Početkom 1981. pojavila se na „Jugoviziji“ s pesmom „Recept za ljubav“, ali nije uspela da ode na „Evroviziju“. Ubrzo se povukla u studio kako bi pripremila svoj drugi LP, a koji je radila sa nemačkim muzičarima iz grupe „Neutral design“, koji je pod tim imenom izdao zagrebački „Jugoton“ 1983. godine.