Pod sloganom “Jazzcapes”, Beogradski džez festival od 24. do 29. oktobra povešće ove godine po 39. put publiku na jedinstveno putovanje muzičkim pejzažima celog sveta, zajedno sa sastavima koji pomeraju granice džeza i čine ovaj žanr uzbudljivim i umetnički vrednim. Spektakularan uvod održaće Muzička škola “Stanković” povodom 30. rođendana džez odseka te institucije.
Na večerašnjem nastupu sa početkom u 19 časova nastupiće nekoliko ansambala sačinjenih od nekadašnjih i sadašnjih učenika, kao i profesora škole: Ivan Radivojević – truba; Luka Ignjatović, Rastko Obradović, Aljoša Andrejević, Ivan Nešić – saksofon; Andreja Stanković, Dragan Hajnrih, Aleksandar Petrović – gitara; Miloš – Miša Krstić, Irina Pavlović, Katarina Kočetova, Filip Bulatović, Nikola Šašković – klavir; Miloš Čolović, Boris Šainović – kontrabas; Lav Vozlić – bas gitara i Nikola Banović, Časlav Šehović, Luka Jovičić – bubnjevi.
Muzička škola “Stanković” osnovana je 1911. godine pod pokroviteljstvom kralja Petra Prvog Karađorđevića, a njeni počeci sežu do Pevačkog društva “Stanković” (1881). Ime je dobila po Korneliju Stankoviću, prvom srpskom školovanom kompozitoru, melografu, dirigentu i pijanisti. Kroz školu su prošli brojni priznati umetnici, kojima su predavali vrsni pedagozi i muzički eksperti. Prvi direktor bio je Stanislav Binički. U školi je 1993. godine osnovan prvi odsek za džez muziku u jugoistočnoj Evropi, kao vizionarski primer drugim institucijama u regionu. Profesorski kadar čine istaknuti domaći džez muzičari, a mnogi učenici nastavili su svoje školovanje na prestižnim džez akademijama u Evropi i SAD, kao i na FMU u Beogradu.
Ovom prilikom, džez odsek obeležava 30 godina svog rada, predstavljajući superstar ansambl koji čine sadašnji i nekadašnji učenici i profesori škole. Među njima su mlade nade džeza, ali i već etablirani džez umetnici i stvaraoci. Program koncerta fokusiran je na autorske kompozicije uglednih gostiju, koje variraju u svom karakteru od hard bapa i džez muzike 1960-ih, do skandinavskog i cutting edge džez izraza današnice.
Besplatne propusnice biće dostupne sat vremena pre početka koncerta na info pultu u holu Doma omladine Beograda.
Svečano otvaranje 39. Beogradskog džez festivala zakazano je za 25. oktobar od 19 sati u Velikoj sali Doma omladine Beograda, koncertnim programom kvarteta saksofoniste Maksa Kočetova, koji će nastupiti sa italijanskim trubačem Fabricijom Bosom, kao specijalnim gostom kojeg opisuje „kao jednog od najboljeg na svetu“.
Fabricio Boso je dosad tri puta nastupao na Beogradskom džez festivalu, prva dva puta iste 2005. godine: svirao je najpre u Liberation Music Orchestra Čarlija Hejdena na uvodnoj večeri, pa se vratio kući u Rim, pa ponovo došao u Beograd sa bendom Nikole Kontea. Potom je nastupio u kvartetu Stefana Di Batiste u Kolarcu 2008. godine.
Max Kochetov će ovom prilikom predstaviti svoj novi album.
Tokom šest dana festivala nastupiće umetnici iz 22 zemlje sveta u okviru 22 programa. Među muzičarima na koje treba obratiti posebnu pažnju su svakako dvojica velikana svetske džez scene: američki gitarista Džon Skofild (koji objavljuje novi dvostruki album samo dve nedelje pred nastup u Beogradu) i italijanski saksofonista Stefano Di Batista, koji će sa svojim sastavima nastupiti 29. oktobra na duplom koncertnom programu u MTS dvorani.
Di Batista (Rim, 1969) je stekao sklonost prema duvačkim instrumentima svirajući u detinjstvu sa orkestrom iz susedstva. Saksofon je odabrao u trinaestoj godini, a u džez se zaljubio slušajući ploče Arta Pepera i Kenonbola Ederlija. Diskografski je debitovao 1997. godine sa albumom „Volare“. Već godinu dana kasnije izlazi mu prvi od pet albuma za slavnu kuću „Blue Note“, pod čijim okriljem ostaje deset godina. U nastavku karijere objavljuje kolekciju kompozicija posvećenih čuvenim ženama iz istorije sveta „Woman’s Land“ (2011), kao i izdanja sa pevačicom Niki Nikolai i gitaristom Silvanom Likom, pored ostalog. Počev od 2016. Di Batista se potpuno posvećuje istraživanju muzike svoje zemlje. Najpre izdaje album sa „italijanskim standardima“, pa upečatljive džez obrade filmskih tema Enija Morikonea (2021), a na novom izdanju „La dolce vita“ naći će se i muzika Nina Rote, Luća Dale, Paola Kontea i Bobija Sola.
Gitarista Džon Skofild (Dejton, 1951) prvi put je široj javnosti upao u oči kada je zasvirao u bendu Majlsa Dejvisa 1982. godine. Mada je već imao desetogodišnje profesionalno iskustvo – svirajući sa velikanima džeza među kojima su Džeri Maligen, Čet Bejker, Bili Kobem, Čarls Mingus i Dejv Libmen, kao i objavljujući nekoliko solo izdanja – tek ga je posao kod Majlsa izbacio u džez orbitu: snimio je sa njim tri albuma, imao veliku solo minutažu i više puta bio potpisan kao (ko)autor numera.
U svom izrazu udružio je mladalačku ljubav prema Bitlsima i bluzu, bibap tradiciju i Koltrejnov modalni razvoj, te džez-rok i fjužn svoje generacije. Otvorenost prema različitim žanrovima inspirisala je stilski zaokružene albume na kojima je predstavljao fank, bluz, Nju Orleans ritam i bluz, gospel, kantri, elektro-džez, hip-hop, standardni i autorski džez.
Snimio je preko četrdeset albuma kao lider i preko stotinu kao sajdmen, a prvi Gremi (za najbolji instrumentalni džez album Past Present) dobio je tek 2016, skoro četiri decenije otkad je diskografski debitovao sa albumom John Scofield Live. A onda se otvorilo – i sledeći album Country for Old Men osvojio je istu nagradu, plus je „uhvatio“ Gremi i za najbolji improvizovani džez solo („I’m So Lonesome I Could Cry“). Nosilac je počasnog doktorata Berkli koledža od 1997. i profesor u školi Stejnhard, na Njujorškom univerzitetu.
Na Beogradskom džez festivalu publiku očekuje i veče posvećeno džez trubi, uz koncerte dvoje vrsnih umetnika – Dejva Daglasa i Albe Karete – 28. oktobra. Jedna od najintrigantnijih mladih umetnica u Evropi, Alba Kareta ističe Embrouza Akinmusirija kao najvećeg uzora (posvetila mu je diplomsku pesmu), što govori da u džezu ide “oštricom noža” i da se na njoj dobro snalazi. Ali, još je upečatljivije kad istražuje svoje nasleđe, poput opusa kantautora Ljuisa Ljaha, čijih je nekoliko numera uvrstila u koncertni repertoar.
Od koncerata u Domu omladine Beograda izdvajaju se i dvoje predstavnika skandinavskog džeza: finski trubač Verneri Pohjola predstaviće projekat „Monkey Mind“ (26. 10) i norveški bubnjar Pol Nilsen-Lav koji će svirati sa orkestrom Large Unit (27. 10). Projekat „Troubadours“ Silvana Riflea i duo „Fil“ Lejle Marsijal i Valentina Sekaldija, zaokružuje veče francuskog džeza u sali Amerikana DOB 29. oktobra.
Bonus video: Aleksandar Simić i Max Kochetov – Rezidencijalni kompozitor i džez saksofonista su Među nama
Pod sloganom “Jazzcapes”, Beogradski džez festival od 24. do 29. oktobra povešće ove godine po 39. put publiku na jedinstveno putovanje muzičkim pejzažima celog sveta, zajedno sa sastavima koji pomeraju granice džeza i čine ovaj žanr uzbudljivim i umetnički vrednim. Spektakularan uvod održaće Muzička škola “Stanković” povodom 30. rođendana džez odseka te institucije.
Na večerašnjem nastupu sa početkom u 19 časova nastupiće nekoliko ansambala sačinjenih od nekadašnjih i sadašnjih učenika, kao i profesora škole: Ivan Radivojević – truba; Luka Ignjatović, Rastko Obradović, Aljoša Andrejević, Ivan Nešić – saksofon; Andreja Stanković, Dragan Hajnrih, Aleksandar Petrović – gitara; Miloš – Miša Krstić, Irina Pavlović, Katarina Kočetova, Filip Bulatović, Nikola Šašković – klavir; Miloš Čolović, Boris Šainović – kontrabas; Lav Vozlić – bas gitara i Nikola Banović, Časlav Šehović, Luka Jovičić – bubnjevi.
Muzička škola “Stanković” osnovana je 1911. godine pod pokroviteljstvom kralja Petra Prvog Karađorđevića, a njeni počeci sežu do Pevačkog društva “Stanković” (1881). Ime je dobila po Korneliju Stankoviću, prvom srpskom školovanom kompozitoru, melografu, dirigentu i pijanisti. Kroz školu su prošli brojni priznati umetnici, kojima su predavali vrsni pedagozi i muzički eksperti. Prvi direktor bio je Stanislav Binički. U školi je 1993. godine osnovan prvi odsek za džez muziku u jugoistočnoj Evropi, kao vizionarski primer drugim institucijama u regionu. Profesorski kadar čine istaknuti domaći džez muzičari, a mnogi učenici nastavili su svoje školovanje na prestižnim džez akademijama u Evropi i SAD, kao i na FMU u Beogradu.
Ovom prilikom, džez odsek obeležava 30 godina svog rada, predstavljajući superstar ansambl koji čine sadašnji i nekadašnji učenici i profesori škole. Među njima su mlade nade džeza, ali i već etablirani džez umetnici i stvaraoci. Program koncerta fokusiran je na autorske kompozicije uglednih gostiju, koje variraju u svom karakteru od hard bapa i džez muzike 1960-ih, do skandinavskog i cutting edge džez izraza današnice.
Besplatne propusnice biće dostupne sat vremena pre početka koncerta na info pultu u holu Doma omladine Beograda.
Svečano otvaranje 39. Beogradskog džez festivala zakazano je za 25. oktobar od 19 sati u Velikoj sali Doma omladine Beograda, koncertnim programom kvarteta saksofoniste Maksa Kočetova, koji će nastupiti sa italijanskim trubačem Fabricijom Bosom, kao specijalnim gostom kojeg opisuje „kao jednog od najboljeg na svetu“.
Fabricio Boso je dosad tri puta nastupao na Beogradskom džez festivalu, prva dva puta iste 2005. godine: svirao je najpre u Liberation Music Orchestra Čarlija Hejdena na uvodnoj večeri, pa se vratio kući u Rim, pa ponovo došao u Beograd sa bendom Nikole Kontea. Potom je nastupio u kvartetu Stefana Di Batiste u Kolarcu 2008. godine.
Max Kochetov će ovom prilikom predstaviti svoj novi album.
Tokom šest dana festivala nastupiće umetnici iz 22 zemlje sveta u okviru 22 programa. Među muzičarima na koje treba obratiti posebnu pažnju su svakako dvojica velikana svetske džez scene: američki gitarista Džon Skofild (koji objavljuje novi dvostruki album samo dve nedelje pred nastup u Beogradu) i italijanski saksofonista Stefano Di Batista, koji će sa svojim sastavima nastupiti 29. oktobra na duplom koncertnom programu u MTS dvorani.
Di Batista (Rim, 1969) je stekao sklonost prema duvačkim instrumentima svirajući u detinjstvu sa orkestrom iz susedstva. Saksofon je odabrao u trinaestoj godini, a u džez se zaljubio slušajući ploče Arta Pepera i Kenonbola Ederlija. Diskografski je debitovao 1997. godine sa albumom „Volare“. Već godinu dana kasnije izlazi mu prvi od pet albuma za slavnu kuću „Blue Note“, pod čijim okriljem ostaje deset godina. U nastavku karijere objavljuje kolekciju kompozicija posvećenih čuvenim ženama iz istorije sveta „Woman’s Land“ (2011), kao i izdanja sa pevačicom Niki Nikolai i gitaristom Silvanom Likom, pored ostalog. Počev od 2016. Di Batista se potpuno posvećuje istraživanju muzike svoje zemlje. Najpre izdaje album sa „italijanskim standardima“, pa upečatljive džez obrade filmskih tema Enija Morikonea (2021), a na novom izdanju „La dolce vita“ naći će se i muzika Nina Rote, Luća Dale, Paola Kontea i Bobija Sola.
Gitarista Džon Skofild (Dejton, 1951) prvi put je široj javnosti upao u oči kada je zasvirao u bendu Majlsa Dejvisa 1982. godine. Mada je već imao desetogodišnje profesionalno iskustvo – svirajući sa velikanima džeza među kojima su Džeri Maligen, Čet Bejker, Bili Kobem, Čarls Mingus i Dejv Libmen, kao i objavljujući nekoliko solo izdanja – tek ga je posao kod Majlsa izbacio u džez orbitu: snimio je sa njim tri albuma, imao veliku solo minutažu i više puta bio potpisan kao (ko)autor numera.
U svom izrazu udružio je mladalačku ljubav prema Bitlsima i bluzu, bibap tradiciju i Koltrejnov modalni razvoj, te džez-rok i fjužn svoje generacije. Otvorenost prema različitim žanrovima inspirisala je stilski zaokružene albume na kojima je predstavljao fank, bluz, Nju Orleans ritam i bluz, gospel, kantri, elektro-džez, hip-hop, standardni i autorski džez.
Snimio je preko četrdeset albuma kao lider i preko stotinu kao sajdmen, a prvi Gremi (za najbolji instrumentalni džez album Past Present) dobio je tek 2016, skoro četiri decenije otkad je diskografski debitovao sa albumom John Scofield Live. A onda se otvorilo – i sledeći album Country for Old Men osvojio je istu nagradu, plus je „uhvatio“ Gremi i za najbolji improvizovani džez solo („I’m So Lonesome I Could Cry“). Nosilac je počasnog doktorata Berkli koledža od 1997. i profesor u školi Stejnhard, na Njujorškom univerzitetu.
Na Beogradskom džez festivalu publiku očekuje i veče posvećeno džez trubi, uz koncerte dvoje vrsnih umetnika – Dejva Daglasa i Albe Karete – 28. oktobra. Jedna od najintrigantnijih mladih umetnica u Evropi, Alba Kareta ističe Embrouza Akinmusirija kao najvećeg uzora (posvetila mu je diplomsku pesmu), što govori da u džezu ide “oštricom noža” i da se na njoj dobro snalazi. Ali, još je upečatljivije kad istražuje svoje nasleđe, poput opusa kantautora Ljuisa Ljaha, čijih je nekoliko numera uvrstila u koncertni repertoar.
Od koncerata u Domu omladine Beograda izdvajaju se i dvoje predstavnika skandinavskog džeza: finski trubač Verneri Pohjola predstaviće projekat „Monkey Mind“ (26. 10) i norveški bubnjar Pol Nilsen-Lav koji će svirati sa orkestrom Large Unit (27. 10). Projekat „Troubadours“ Silvana Riflea i duo „Fil“ Lejle Marsijal i Valentina Sekaldija, zaokružuje veče francuskog džeza u sali Amerikana DOB 29. oktobra.
Bonus video: Aleksandar Simić i Max Kochetov – Rezidencijalni kompozitor i džez saksofonista su Među nama
Pod sloganom “Jazzcapes”, Beogradski džez festival od 24. do 29. oktobra povešće ove godine po 39. put publiku na jedinstveno putovanje muzičkim pejzažima celog sveta, zajedno sa sastavima koji pomeraju granice džeza i čine ovaj žanr uzbudljivim i umetnički vrednim. Spektakularan uvod održaće Muzička škola “Stanković” povodom 30. rođendana džez odseka te institucije.
Na večerašnjem nastupu sa početkom u 19 časova nastupiće nekoliko ansambala sačinjenih od nekadašnjih i sadašnjih učenika, kao i profesora škole: Ivan Radivojević – truba; Luka Ignjatović, Rastko Obradović, Aljoša Andrejević, Ivan Nešić – saksofon; Andreja Stanković, Dragan Hajnrih, Aleksandar Petrović – gitara; Miloš – Miša Krstić, Irina Pavlović, Katarina Kočetova, Filip Bulatović, Nikola Šašković – klavir; Miloš Čolović, Boris Šainović – kontrabas; Lav Vozlić – bas gitara i Nikola Banović, Časlav Šehović, Luka Jovičić – bubnjevi.
Muzička škola “Stanković” osnovana je 1911. godine pod pokroviteljstvom kralja Petra Prvog Karađorđevića, a njeni počeci sežu do Pevačkog društva “Stanković” (1881). Ime je dobila po Korneliju Stankoviću, prvom srpskom školovanom kompozitoru, melografu, dirigentu i pijanisti. Kroz školu su prošli brojni priznati umetnici, kojima su predavali vrsni pedagozi i muzički eksperti. Prvi direktor bio je Stanislav Binički. U školi je 1993. godine osnovan prvi odsek za džez muziku u jugoistočnoj Evropi, kao vizionarski primer drugim institucijama u regionu. Profesorski kadar čine istaknuti domaći džez muzičari, a mnogi učenici nastavili su svoje školovanje na prestižnim džez akademijama u Evropi i SAD, kao i na FMU u Beogradu.
Ovom prilikom, džez odsek obeležava 30 godina svog rada, predstavljajući superstar ansambl koji čine sadašnji i nekadašnji učenici i profesori škole. Među njima su mlade nade džeza, ali i već etablirani džez umetnici i stvaraoci. Program koncerta fokusiran je na autorske kompozicije uglednih gostiju, koje variraju u svom karakteru od hard bapa i džez muzike 1960-ih, do skandinavskog i cutting edge džez izraza današnice.
Besplatne propusnice biće dostupne sat vremena pre početka koncerta na info pultu u holu Doma omladine Beograda.
Svečano otvaranje 39. Beogradskog džez festivala zakazano je za 25. oktobar od 19 sati u Velikoj sali Doma omladine Beograda, koncertnim programom kvarteta saksofoniste Maksa Kočetova, koji će nastupiti sa italijanskim trubačem Fabricijom Bosom, kao specijalnim gostom kojeg opisuje „kao jednog od najboljeg na svetu“.
Fabricio Boso je dosad tri puta nastupao na Beogradskom džez festivalu, prva dva puta iste 2005. godine: svirao je najpre u Liberation Music Orchestra Čarlija Hejdena na uvodnoj večeri, pa se vratio kući u Rim, pa ponovo došao u Beograd sa bendom Nikole Kontea. Potom je nastupio u kvartetu Stefana Di Batiste u Kolarcu 2008. godine.
Max Kochetov će ovom prilikom predstaviti svoj novi album.
Tokom šest dana festivala nastupiće umetnici iz 22 zemlje sveta u okviru 22 programa. Među muzičarima na koje treba obratiti posebnu pažnju su svakako dvojica velikana svetske džez scene: američki gitarista Džon Skofild (koji objavljuje novi dvostruki album samo dve nedelje pred nastup u Beogradu) i italijanski saksofonista Stefano Di Batista, koji će sa svojim sastavima nastupiti 29. oktobra na duplom koncertnom programu u MTS dvorani.
Di Batista (Rim, 1969) je stekao sklonost prema duvačkim instrumentima svirajući u detinjstvu sa orkestrom iz susedstva. Saksofon je odabrao u trinaestoj godini, a u džez se zaljubio slušajući ploče Arta Pepera i Kenonbola Ederlija. Diskografski je debitovao 1997. godine sa albumom „Volare“. Već godinu dana kasnije izlazi mu prvi od pet albuma za slavnu kuću „Blue Note“, pod čijim okriljem ostaje deset godina. U nastavku karijere objavljuje kolekciju kompozicija posvećenih čuvenim ženama iz istorije sveta „Woman’s Land“ (2011), kao i izdanja sa pevačicom Niki Nikolai i gitaristom Silvanom Likom, pored ostalog. Počev od 2016. Di Batista se potpuno posvećuje istraživanju muzike svoje zemlje. Najpre izdaje album sa „italijanskim standardima“, pa upečatljive džez obrade filmskih tema Enija Morikonea (2021), a na novom izdanju „La dolce vita“ naći će se i muzika Nina Rote, Luća Dale, Paola Kontea i Bobija Sola.
Gitarista Džon Skofild (Dejton, 1951) prvi put je široj javnosti upao u oči kada je zasvirao u bendu Majlsa Dejvisa 1982. godine. Mada je već imao desetogodišnje profesionalno iskustvo – svirajući sa velikanima džeza među kojima su Džeri Maligen, Čet Bejker, Bili Kobem, Čarls Mingus i Dejv Libmen, kao i objavljujući nekoliko solo izdanja – tek ga je posao kod Majlsa izbacio u džez orbitu: snimio je sa njim tri albuma, imao veliku solo minutažu i više puta bio potpisan kao (ko)autor numera.
U svom izrazu udružio je mladalačku ljubav prema Bitlsima i bluzu, bibap tradiciju i Koltrejnov modalni razvoj, te džez-rok i fjužn svoje generacije. Otvorenost prema različitim žanrovima inspirisala je stilski zaokružene albume na kojima je predstavljao fank, bluz, Nju Orleans ritam i bluz, gospel, kantri, elektro-džez, hip-hop, standardni i autorski džez.
Snimio je preko četrdeset albuma kao lider i preko stotinu kao sajdmen, a prvi Gremi (za najbolji instrumentalni džez album Past Present) dobio je tek 2016, skoro četiri decenije otkad je diskografski debitovao sa albumom John Scofield Live. A onda se otvorilo – i sledeći album Country for Old Men osvojio je istu nagradu, plus je „uhvatio“ Gremi i za najbolji improvizovani džez solo („I’m So Lonesome I Could Cry“). Nosilac je počasnog doktorata Berkli koledža od 1997. i profesor u školi Stejnhard, na Njujorškom univerzitetu.
Na Beogradskom džez festivalu publiku očekuje i veče posvećeno džez trubi, uz koncerte dvoje vrsnih umetnika – Dejva Daglasa i Albe Karete – 28. oktobra. Jedna od najintrigantnijih mladih umetnica u Evropi, Alba Kareta ističe Embrouza Akinmusirija kao najvećeg uzora (posvetila mu je diplomsku pesmu), što govori da u džezu ide “oštricom noža” i da se na njoj dobro snalazi. Ali, još je upečatljivije kad istražuje svoje nasleđe, poput opusa kantautora Ljuisa Ljaha, čijih je nekoliko numera uvrstila u koncertni repertoar.
Od koncerata u Domu omladine Beograda izdvajaju se i dvoje predstavnika skandinavskog džeza: finski trubač Verneri Pohjola predstaviće projekat „Monkey Mind“ (26. 10) i norveški bubnjar Pol Nilsen-Lav koji će svirati sa orkestrom Large Unit (27. 10). Projekat „Troubadours“ Silvana Riflea i duo „Fil“ Lejle Marsijal i Valentina Sekaldija, zaokružuje veče francuskog džeza u sali Amerikana DOB 29. oktobra.
Bonus video: Aleksandar Simić i Max Kochetov – Rezidencijalni kompozitor i džez saksofonista su Među nama
Pod sloganom “Jazzcapes”, Beogradski džez festival od 24. do 29. oktobra povešće ove godine po 39. put publiku na jedinstveno putovanje muzičkim pejzažima celog sveta, zajedno sa sastavima koji pomeraju granice džeza i čine ovaj žanr uzbudljivim i umetnički vrednim. Spektakularan uvod održaće Muzička škola “Stanković” povodom 30. rođendana džez odseka te institucije.
Na večerašnjem nastupu sa početkom u 19 časova nastupiće nekoliko ansambala sačinjenih od nekadašnjih i sadašnjih učenika, kao i profesora škole: Ivan Radivojević – truba; Luka Ignjatović, Rastko Obradović, Aljoša Andrejević, Ivan Nešić – saksofon; Andreja Stanković, Dragan Hajnrih, Aleksandar Petrović – gitara; Miloš – Miša Krstić, Irina Pavlović, Katarina Kočetova, Filip Bulatović, Nikola Šašković – klavir; Miloš Čolović, Boris Šainović – kontrabas; Lav Vozlić – bas gitara i Nikola Banović, Časlav Šehović, Luka Jovičić – bubnjevi.
Muzička škola “Stanković” osnovana je 1911. godine pod pokroviteljstvom kralja Petra Prvog Karađorđevića, a njeni počeci sežu do Pevačkog društva “Stanković” (1881). Ime je dobila po Korneliju Stankoviću, prvom srpskom školovanom kompozitoru, melografu, dirigentu i pijanisti. Kroz školu su prošli brojni priznati umetnici, kojima su predavali vrsni pedagozi i muzički eksperti. Prvi direktor bio je Stanislav Binički. U školi je 1993. godine osnovan prvi odsek za džez muziku u jugoistočnoj Evropi, kao vizionarski primer drugim institucijama u regionu. Profesorski kadar čine istaknuti domaći džez muzičari, a mnogi učenici nastavili su svoje školovanje na prestižnim džez akademijama u Evropi i SAD, kao i na FMU u Beogradu.
Ovom prilikom, džez odsek obeležava 30 godina svog rada, predstavljajući superstar ansambl koji čine sadašnji i nekadašnji učenici i profesori škole. Među njima su mlade nade džeza, ali i već etablirani džez umetnici i stvaraoci. Program koncerta fokusiran je na autorske kompozicije uglednih gostiju, koje variraju u svom karakteru od hard bapa i džez muzike 1960-ih, do skandinavskog i cutting edge džez izraza današnice.
Besplatne propusnice biće dostupne sat vremena pre početka koncerta na info pultu u holu Doma omladine Beograda.
Svečano otvaranje 39. Beogradskog džez festivala zakazano je za 25. oktobar od 19 sati u Velikoj sali Doma omladine Beograda, koncertnim programom kvarteta saksofoniste Maksa Kočetova, koji će nastupiti sa italijanskim trubačem Fabricijom Bosom, kao specijalnim gostom kojeg opisuje „kao jednog od najboljeg na svetu“.
Fabricio Boso je dosad tri puta nastupao na Beogradskom džez festivalu, prva dva puta iste 2005. godine: svirao je najpre u Liberation Music Orchestra Čarlija Hejdena na uvodnoj večeri, pa se vratio kući u Rim, pa ponovo došao u Beograd sa bendom Nikole Kontea. Potom je nastupio u kvartetu Stefana Di Batiste u Kolarcu 2008. godine.
Max Kochetov će ovom prilikom predstaviti svoj novi album.
Tokom šest dana festivala nastupiće umetnici iz 22 zemlje sveta u okviru 22 programa. Među muzičarima na koje treba obratiti posebnu pažnju su svakako dvojica velikana svetske džez scene: američki gitarista Džon Skofild (koji objavljuje novi dvostruki album samo dve nedelje pred nastup u Beogradu) i italijanski saksofonista Stefano Di Batista, koji će sa svojim sastavima nastupiti 29. oktobra na duplom koncertnom programu u MTS dvorani.
Di Batista (Rim, 1969) je stekao sklonost prema duvačkim instrumentima svirajući u detinjstvu sa orkestrom iz susedstva. Saksofon je odabrao u trinaestoj godini, a u džez se zaljubio slušajući ploče Arta Pepera i Kenonbola Ederlija. Diskografski je debitovao 1997. godine sa albumom „Volare“. Već godinu dana kasnije izlazi mu prvi od pet albuma za slavnu kuću „Blue Note“, pod čijim okriljem ostaje deset godina. U nastavku karijere objavljuje kolekciju kompozicija posvećenih čuvenim ženama iz istorije sveta „Woman’s Land“ (2011), kao i izdanja sa pevačicom Niki Nikolai i gitaristom Silvanom Likom, pored ostalog. Počev od 2016. Di Batista se potpuno posvećuje istraživanju muzike svoje zemlje. Najpre izdaje album sa „italijanskim standardima“, pa upečatljive džez obrade filmskih tema Enija Morikonea (2021), a na novom izdanju „La dolce vita“ naći će se i muzika Nina Rote, Luća Dale, Paola Kontea i Bobija Sola.
Gitarista Džon Skofild (Dejton, 1951) prvi put je široj javnosti upao u oči kada je zasvirao u bendu Majlsa Dejvisa 1982. godine. Mada je već imao desetogodišnje profesionalno iskustvo – svirajući sa velikanima džeza među kojima su Džeri Maligen, Čet Bejker, Bili Kobem, Čarls Mingus i Dejv Libmen, kao i objavljujući nekoliko solo izdanja – tek ga je posao kod Majlsa izbacio u džez orbitu: snimio je sa njim tri albuma, imao veliku solo minutažu i više puta bio potpisan kao (ko)autor numera.
U svom izrazu udružio je mladalačku ljubav prema Bitlsima i bluzu, bibap tradiciju i Koltrejnov modalni razvoj, te džez-rok i fjužn svoje generacije. Otvorenost prema različitim žanrovima inspirisala je stilski zaokružene albume na kojima je predstavljao fank, bluz, Nju Orleans ritam i bluz, gospel, kantri, elektro-džez, hip-hop, standardni i autorski džez.
Snimio je preko četrdeset albuma kao lider i preko stotinu kao sajdmen, a prvi Gremi (za najbolji instrumentalni džez album Past Present) dobio je tek 2016, skoro četiri decenije otkad je diskografski debitovao sa albumom John Scofield Live. A onda se otvorilo – i sledeći album Country for Old Men osvojio je istu nagradu, plus je „uhvatio“ Gremi i za najbolji improvizovani džez solo („I’m So Lonesome I Could Cry“). Nosilac je počasnog doktorata Berkli koledža od 1997. i profesor u školi Stejnhard, na Njujorškom univerzitetu.
Na Beogradskom džez festivalu publiku očekuje i veče posvećeno džez trubi, uz koncerte dvoje vrsnih umetnika – Dejva Daglasa i Albe Karete – 28. oktobra. Jedna od najintrigantnijih mladih umetnica u Evropi, Alba Kareta ističe Embrouza Akinmusirija kao najvećeg uzora (posvetila mu je diplomsku pesmu), što govori da u džezu ide “oštricom noža” i da se na njoj dobro snalazi. Ali, još je upečatljivije kad istražuje svoje nasleđe, poput opusa kantautora Ljuisa Ljaha, čijih je nekoliko numera uvrstila u koncertni repertoar.
Od koncerata u Domu omladine Beograda izdvajaju se i dvoje predstavnika skandinavskog džeza: finski trubač Verneri Pohjola predstaviće projekat „Monkey Mind“ (26. 10) i norveški bubnjar Pol Nilsen-Lav koji će svirati sa orkestrom Large Unit (27. 10). Projekat „Troubadours“ Silvana Riflea i duo „Fil“ Lejle Marsijal i Valentina Sekaldija, zaokružuje veče francuskog džeza u sali Amerikana DOB 29. oktobra.
Bonus video: Aleksandar Simić i Max Kochetov – Rezidencijalni kompozitor i džez saksofonista su Među nama
