Francuskinja Žan Kalmen je zvanično osoba koja je najduže živela i to je veoma dobro dokumentovano. Rođena je 21. februara 1875. godine, a umrla je iste godine kad i princeza Dajana, 1997.godine. Živela je tačno 122 godine i 164 dana. Nije bolovala i bila je poprilično energična starica. Sa svojih 150 cm i jedna 45 kilograma, volela je da tvrdi da nikada nije bila bolesna.
Rođena je u bogatoj porodici brodograditelja, u gradiću Arlu, u Provansi. Njenu celu porodicu je krasila dugovečnost jer su njeni roditelji živeli do tj. njena majka do 86 godine, a otac je doživeo 93 godine. Njenom bratu je falilo 3 godine do 100.
Njeno detinjstvo je bilo fino i ugodno, učila je da svira klavir, da slika, a školu je završila sa 16 godina.
Još jedna lagodnost njenog života je bila i to što nije morala da menja prezime prilikom udaje jer se udala za rođaka Fernanda Nikola Klementa. Dede po ocu su bili braća, a bake po ocu sestre i zato je Fernando zapravo bio dupli rođak. Ona je tada imala svega 21 godinu i nije brinula o mnogo stvari, imala je poslugu, živela u stanu koji se nalazio iznad porodične firme. Vozila je bicikl, bavila se mačevanjem, učistvovala u muzičkim recitalima sa prijateljima i jednostavno uživala u životu.
Ćerku Ivon, svoje jedino dete, je rodila 1898. godine. Njena ćerka je preminula od tuberkuloze na svoj 36 rođendan. Nastavila je da čuva svog unuka Frederika, ali je on poginuo u saobraćajnoj nesreći 1963. godine.
Kada je imala 90 godina, potpisala je ugovor od doživotnom izdržavanju jer nije imala bliskih srodnika. Ugovor je potpisala 1965. godine sa advokatom Andreom Fransoa Rafrajeom. U ugovoru je stajalo da će posle njene smrti, stan u kom je živela pripasti Andreu, a on će joj mesečno plaćati 2.500 franaka. Advokat to nije dočekao jer je umro 1995. godine, a Žan je uspela da od njega dobije toliko novca da je mogla da kupi još jedan takav stan. Iako je umro, njegova porodica je morala da nastavi sa ispunjavanjem obaveza pre njoj. Naravno, sve do njene smrti.
Ponosno je isticala da je samo jednom imala konjuktivitis. Negovala se puderom i maslinovim uljem. Pušila je od udaje pa sve do 117. godine. Bicikl je vozila do 100 godine i ne bi ni prestala da nije slomila zglob. Opoavila se mnogo brže za ženu njenih godina i nastavila da hoda.
Do 110. godine je živela samostalno, ali je onda morala da pređe u dom za stare. Tražila je da je bude pre 7 sati. Svaki dan je započonjala molitivom na prozoru. Volela je da se zahvaljuje Bogu što je lep dan i što je živa. Umela je da se pita zašto je živa toliko dugo, radila je gimnastiku uz klasičnu muziku sa vokmena, a zaposleni u domu su pričali da je brža od ljudi koju su mnogo mlađi od nje.
Skromno je obedovala, naročito za doručak. Obično je pila kafu i jela dvopek. Nije volela ribu, a dezert je bio obavezan uz svaki obrok. Posle svakog obroka je pila porto i pušila cigareta.
Volela je čokoladu i uvek je morala da je ima. Na nedeljnom nivou je jela kilogram čokolade. Volela je da drema popodne, da sluša muziku i da se druži sa ljudima iz doma. Patila je jer nije više mogla da rešava ukrštene reči jer joj je to bilo omiljeno. Pušila je uvek cigaretu pre spavanja, a lekari su je zvali “žilavim kolačićem“.
Smrt joj je došla iznenada i uzrok nikad nije otkriven. Ogluvela je i oslepela mesec dana pred smrta, ali da je van toga bila zdrava, po priči doktora.
Te 1997. godine svet je ostao bez Majke Tereze i princeze Dajane. U Francuskoj se sećaju da je te godine umrla i Žan Kalmen.
Bonus video:
(.rs/24sedam)
Autor:
